Поштовани,
Надам се да су у току летњег распуста сви успели да ,,напуне батерије“ и да су спремно дочекали почетак нове школске године. Данас, у петак, 1. септембра 2017. године почела је нова школска 2017/’18. година.
Ове школске године у матичној ОШ ,,Бранко Радичевић“, у Штављу, иако се број деце из године у годину смањује, има измена. Прошле и ранијих година у матичној школи су биле две учитељице које су радиле у дворазредним одељењима (1. и 3. разред, 2. и 4. разред). Треба напоменути да се то сматра методички добрим комбинацијама.
Према одлуци директора школе, од 29. августа 2017. године (речено на седници наставничког већа 30.8.2017. године), ове године формирана су три одељења разредне наставе у матичној школи. Уведена је комбинација 1. и 4. разреда. Формирано је одељење другог разреда – предаје нова колегиница и одељење трећег разреда коме је учитељица Марина Пејчиновић. Ученика трећег разреда нашег одељења је укупно десет.
Потребно је нагласити да ученици села Распоганча, иако имају школско место на краћој удаљености од 3 km (то је ИО Ступ) желе да иду у матичну школу. Ученици села Градац, иако имају школско место на краћој удаљености од 3km (то је ИО Драгојловиће) желе да иду у матичну школу. Ученица из Врсјеница иако има школско место на краћој удаљености од 3 km (то је ИО Драгојловиће) жели да иде у матичну школу. Сви они имају разлоге за такве своје одлуке и у потпуности их разумем због тога.
У ИО Драгојловиће је ове школске године уписан само један ученик. Сви се надамо да неће доћи до гашења школског места у ИО Драгојловиће и да неће за годину, две, или три бити вишкова (учитељица, помоћни радник и сл). Када би се поштовала територијална припадност и близина школских места матична школа би имала, по броју ученика, два дворазредна одељења са мање од 15 ученика. ИО Драгојловиће имало би више ученика и не би било у опасности од могуће одлуке Министарства за његовим гашењем, а ИО Ступ би, због повећања броја ученика ове школске године могло да има два учитеља/учитељице (у складу са Стручним упутством о формирању одељења). Дакле, нико не би остао без посла, број деце би равномерније био заступљен, без преоптерећивања учитеља у матичној школи.
Годинама уназад, на захтеве родитеља и ученика, у матичној школи смо имали нешто већи број ученика, од које учитељи који су предавали нису имали никакве користи. Деци и родитељима се увек излазило у сусрет и испуњавали смо њихове жеље. Рад није био нимало лак, али драга колегиница и ја смо тај посао радиле несебично, с еланом. Радило се у складу са законом. У одређеним школским местима учитељи су имали комбинације мањег броја ученика што је макар делимично олакшавало њихов рад у отежаним условима.
Родитељи имају право да упишу своју децу где то желе. Нажалост, закон је јасан и не признаје плаћање превоза ученицима уколико постоји школско место на удаљености краћој од 3 km.
Сматрам да родитељи ово треба да знају и не очекују од учитељице, у току школске године, да буде одговорна за организацију и плаћање превоза ученика, пошто учитељицама тај посао није у надлежности и колико год да то желе, нису у могућности ништа да учине по том питању. Безбедност ученика нам је веома битна и волели бисмо да сви ученици могу бесплатно да користе превоз. Ипак, жеље су једно, а стварност је друго.
Сматрам да је потребно искрено објаснити неке ствари, како појединци не би погрешно тумачили, преносили можда оно што се није мислило, нити изјавило, користећи своје позиције да би се правиле вештачке конфликтне ситуације.
Радницима школе, родитељима и ђацима желим срећан почетак и успешну школску 2017/’18. годину.
С поштовањем, учитељица Марина.
Звррк 3 (е-часопис) 